062/ 165 70 89

Pesak

Pesak je prirodni granulovani materijal, sastoji se od finih zrnaca kamena I minerala. Zrna peska su veličine 0,05-2mm. Minerološki posmatrano, zrnca peska sastoje se od zrnaca kvarca, rutila, cirkona, granata, apatita, turmalina, magnetita itd. U pesku koji je transportovan, mogu se naći I feldspati, obično delimično kalanoisani. Pesak se može definisati I kao tip zemljišta, ako ima više od 85% zrnaca peska. Pesak najčešće nalazimo na plažama I pustinjama. Sastav peska varira od lokalnih uslova i izvora kamena, I u oblastima koje ne uključuju priobalna I tropska područja najčešće se nalazi u obliku kvarca (silikon dioksid – SiO2). Drugi najrasprostranjeniji tip peska je kalcijum karbonat, npr argonit koji su stvarali u poslednjih pola miliona godina organizmi poput korala I školjki. Ovakav tip peska može se naći na Karibima. Pesak se može podeliti na fin (o,o63mm), srednji (1,4mm) I grub (do 2mm) u zavisnosti od veličine zrnaca. Boja peska može biti drugačija u zavisonsti od geografskog područja I sastava, tj minerala koji dominiraju. Tako pesak koji sadrži veliki udeo magnetita može imati tamnu do crnu boju, dok pesak u Južnoj Evropi ima dosta čestica gvozdja koji mu daju tamno žutu boju. Najveća vrednost peska u svakodnevnom životu je upravo njegova uloga kao gradjevinskog materijala. Najčešće korišćen pesak u gradjevinarstvu je grub ili oštar pesak, koji je idealan za pravljenje betona. Pesak koji se prevozi na veće udaljenosti, može imati karakteristične abrazije na površini, nastale od vode ili vetra. Moramo pomenuti I važnost peska u smislu tipa zemljišta – peskovita zemljišta, jako bitna u poljoprivredi zahvaljujući svojim drenažnim karakteristikama, naročito za gajenje useva poput lubenica I breskvi. Izlaganjem peska visokim temperaturama...

Šljunak

Postoji nekoliko definicija šljunka. Jedna od njih je da spada u sedimentne stene i sastoji se od nevezanih zrna različite veličine. Geološka definicija kaže da je šljunak stena sa oblim zrnima veličine izmedju 75mm i 2cm. Šljunak ima širok spektar primene, ali njegova najbitnija uloga je u proizvodnji betona. Takodje, ima primenu u pokrivanju puteva, narocito u ruralnim područjima. Globalno posmatrano, postoji mnogo vise puteva posutih sljunkom, nego asfaltnih, samo u Rusiji ima 400 000 km ovakvih puteva. Koristi se u pravljneu maltera, kao podloga za temlej, i razna nasipanja. Šljunak nastaje erozijom kamena, zato ga nalazimo u rečnim koritima, kako se u Srbiji najčešće i dobija. Ovakav šljunak se nakon pranja naziva prirodni šljunak. U zavisnosti od toga za šta se koristi, javlja se potreba za zrnima odredjene veličine. Tada se pristupa separaciji, odnosno prosejavanju, pa se dobijaju i različiti tipovi šljunka, tj grupe separacija, od 1 do 5, u zavisnosti od dijametra. Ovo je najbitniji gradjevinski materijal. Može biti majdanski i rečni. Majdanski ili brdski šljunak ima oštre ivice, a dobija se raspadanjem stena i kotrljenjem niz padinu, usled dejstva atosferalija ili vetra. Najčešće nije čist, sadrži delove ilovače, i prašinu. Rečni šljunak je zaobljen i nalazi se u koritima reka, čist je i sastoji se od kvarca, najotpornijeg materijala koji se nije vremenom rastvorio. Postoji i veštački šljunak koji se dobija mlevenjem i drobljenjem kvarcnih, porfirnih, krečnjačkih, granitnih i ostalih stena. Sličan je majdanskom po oštrim ivicama, s tim što je ovakav šljunak čistiji i kvalitetniji. Koristi se u iste svrhe kao i prirodni, a najveću upotrebu našao je u nasipanju sesoskih puteva, tkz makadama. Šljunak...

Pesak jedinica

Gradjevinski agregati predstavljaju granulate, usitnjen kamen, tj pesak i šljunak odredjene granulacije u gradjevinarstvu. Oni mogu biti prirodni i veštački, a postoji i podela prema veličini zrna odnosno prema granulaciji. Prvo ćemo Vas uputiti u prvu podelu gradjevinski agregata. Šljunak I pesak nastaju erozijom kamena, zato ga nalazimo u rečnim koritima, kako se u Srbiji najčešće i dobija. Ovakavi agregati se nakon pranja nazivaju prirodni, jer nastaju prirodnim putem, pod uticajem prirodnih dejstava vode. Šljunak može biti majdanski i rečni. Majdanski ili brdski šljunak ima oštre ivice, a dobija se raspadanjem stena i kotrljenjem niz padinu, usled dejstva atosferalija ili vetra. Najčešće nije čist, sadrži delove ilovače, i prašinu. Rečni šljunak je zaobljen i nalazi se u koritima reka, čist je i sastoji se od kvarca, najotpornijeg materijala koji se nije vremenom rastvorio. Veštački šljunak I pesak se dobijaju mlevenjem i drobljenjem kvarcnih, porfirnih, krečnjačkih, granitnih i ostalih stena. Naziva se veštački jer ga je čovek napravio. Sličan je majdanskom po oštrim ivicama, s tim što su ovakvi agregati čistiji i kvalitetniji. Koriste se u iste svrhe kao i prirodni, a najveću upotrebu našao je u nasipanju sesoskih puteva, tkz makadama. U zavisnosti od toga za šta se koristi, javlja se potreba za zrnima odredjene veličine. Tada se pristupa separaciji, odnosno prosejavanju, pa se dobijaju različiti tipovi šljunka, tj grupe separacija, od 1 do 5, u zavisnosti od dijametra. Ovakve frakcije imaju svoju ulogu u gradjevini, pa tako I onaj najfinije separacije, tj najmanjeg zrna. Šljunak separacije 0 do 4mm naziva se jedinica, I ima težinu 1400kg po m3, što varira u zavisnosti od važnosti. Ovo je šljunak koji...

Pesak dunavac i moravac

Pesak je prirodni granulovani materijal, sastoji se od finih zrnaca kamena I minerala. Zrna peska su veličine 0,05-2mm. Minerološki posmatrano, zrnca peska sastoje se od zrnaca kvarca, rutila, cirkona, granata, apatita, turmalina, magnetita itd. U pesku koji je transportovan, mogu se naći I feldspati, obično delimično kalanoisani. Pesak se može podeliti na fin (o,o63mm), srednji (1,4mm) I grub (do 2mm) u zavisnosti od veličine zrnaca. Boja peska može biti drugačija u zavisonsti od geografskog područja I sastava, tj minerala koji dominiraju. Tako pesak koji sadrži veliki udeo magnetita može imati tamnu do crnu boju, dok pesak u Južnoj Evropi ima dosta čestica gvozdja koji mu daju tamno žutu boju. Pesak spada u najbitnije resurse jedne zemlje kada je u pitanju gradjevinska dekatnost. Postojanje velikih rečnih korita sa kvalitetnim peskom je velika strateška prednost naše države. Kao najbitniji gradjevinski materijal važno je imati ga u izobilju, a kod nas se najviše proizvode u koritima najvećih reka Morave I Dunava, po kojima su I dobili ime Dunavac I Moravac. Ogromna snaga ovih reka iskorišćava se u proizvodnji električne energije, a ne zaboravimo I turistički aspekt. Ovde je ipak reč o gradjevinskom materijalu, pa ćemo se vratiti na priču o pesku koji se vadi iz korita ovih dveju reka. Radi se o najkvlitetnije pesku u Srbiji, koji se proizvodi u različitim granulacijama. Što se izgleda tiče pesak Moravac je tamniji, dok je Dunavac nešto svetlije boje. Koristi se za razne gradjevinske radove,a naročito se preporučuje za maleterisanje I fine završnice, zbog svog kvalieteta. Može se posipati na cevi, prilikom postavljanja cevi za vodovod. Za glatke glazure tokom malterisanja zidova ili pak za...

Kamionski prevoz robe

Kamionski prevoz podrazumeva prevoz robe, ljudi ili životinja sa jednog mesta na drugo. Može se obavljati na drumu, železnici, vazduhom, vodom, kablovima, i svemirom a mi to obavljamo kamionski. Transport je jako bitan jer omogućava trgovinu i razmenu koja je ključna za razvoj civilizacije. Transport se vrši automobilima, kamionima, kombijima, avionima, brodovima, vozovima, u zavisnosti od područja gde se obavlja prevoz. Transportna infrastruktura sastoji se od stalnih objekata, struktura i instalacija koje uključuju kanale, puteve, plovne puteve, železničke pruge, aerodrome, avionske terminale, naftovode, plinovode, železničke i autobuske stanice, kamionske terminale, skladišta, depoe za dopunjavanje goriva (kao i benzinske stanice), morske luke. Terminali služe za razmenu robe I putnika, i za održavanje. U najstarijem obliku transporta prevoz je vršen pomoću radne snage ljudi i životinja. Znači da su ljudi snagom svojih mišića, a najčešće na ledjima prenosili teret. Isto važi i za životinje, a najviže su se u ove svrhe koristili konji, magarci, volovi i druge domaće životinje. U najstarijim civilizacijama bio je razvijen i rečni transport, gde se roba prenosila pomoću splavova i brodova sa jednog kraja reke na drugi. Ovo je postao i najefikasniji način transportovanja velike količine robe, na velike udaljenosti pre industrijske revolucije. Kada je u pitanju drumski transport, kao što smo već pomenuli, ljudi i životinje su prenosili teret i to utabanim ili popločanim stazama još u Mesopotamiji, Persiji, i Rimskom carstvu. Industrijska revolucija u 19om veku donela je brojna otkrića i novine naročito kada je transport u pitanju. Parobrodima i kolima se roba mogla prevoziti na velike udaljenosti, izgradjena je i poboljšana ogromna saobraćajna infrastruktura, što je omogućilo brži i efikasniji prevoz. Radilo se...

Kamen tucanik i tampon rizla za nasipanje

Tucanik i tampon rizla su vrsta gradjevinkog materijala, veštački napravljena sečenjem i drobljenjem kamena do odredjene veličine. Razlikuje se od šljunka po tome što nije produkt prirode, već čoveka, i ima jasno odredjene oštre ivice, za razliku od šljunka koji je obliji i nastao pod uticajem prirodnih sila. Rizla, koja se dobija mlevenjem i drobljenjem kvarcnih, porfirnih, krečnjačkih, granitnih i ostalih stena slična je majdanskom šljunku po oštrim ivicama, s tim što je tucanik čistiji i kvalitetniji. Koristi se u iste svrhe kao i prirodni šljunak, a najveću upotrebu našao je u nasipanju sesoskih puteva, tkz makadama. Pored ove primene koristi se I u nasipanju železničkih pruga, a kao što smo već rekli ima istu namenu kao šljunak samo što u izradi betona I asfalta sa njim treba koristiti I vezivni materijal. Tucanik je jedan od najrasprostranjenijih prirodnih resursa, i jedna od najvažnijih sirovina u privrednim granama poput gradjevine i poljoprivrede. Uprkos svojoj niskoj ceni, dostupnost ovog materijala značajno doprinosi ekonomskom blagostanju jedne nacije. Tražnja za tucanikom odredjena je gradjevinskom aktivnošću, a samim tim i tražnjom za gradjevinskim materijalom. Veštački šljunak je velikog volumena i niske cene, što je prednost u odnosu na rečni, naročito ako ne postoje veliki resursi prirodnog šljunka. U cenu proizvodnje ulaze potrošnja opreme, cena radne snage, energije, vode, ali pri formiranju krajnje cene najviše utiče transport. Zato bi iskopine i kamenolome trebalo locirati blizu naseljenih oblasti. Najveci proizvodjač i korisnik tucanika I prirodnog šljunka su SAD. U poljoprivredi on ima veliki značaj jer utiče na hemijski sastav zemljišta. Tako se tla sa povećanom kiselošću mogu nutralisati promenom rizle. Takodje utiče I na višak aluminijuma...

Odvoz šuta

Odvoz suta:U svim gradjevinskim radovima prvo se pristupa uklanjanjem površinskog dela tla, uklanjanjem biljaka, trave i ostalog materijala koji bi smetao u daljem radu, to je tkz humusni deo zemljišta. Ovaj sloj se doprema na drugi deo gradjevinskog područja, u blizini samog iskopa, kako bi se kasnije iskoristio za zatrpavanje rupa i kanala nakon izlivanja temelja. Kada su u pitanju gradjevine gde se iskopani materijal ne koristi za zatrpavanje nakon izlivanja temleja, poput kanala, jama i puteva ostaje velika količina nepotrebnog zemljišta I šuta I gradjevinskog otpada koja samo zauzima prostor. Jedna od značajnih stavki u gradjevinskim radovima nakon iskop humusa I iskopa za temelje i gradj jame, je utovar šuta nakon iskopa i transport do gradske deponije. Ovo je jako bitna stavka u zemljanim radovima, pa treba gledati da se transport obavi što brže, i po što povoljnijoj ceni. Naravno kod pouzdanog i profesionalnog transportera. Ako nemate vremena da se sami time bavite, mi Vam stojimo na raspolaganju. Naša prevoznička firma bavi se transportom svih vrsta robe, materijala i otpada. Transport obavljamo kamionom, na lokaciju po Vašoj želji. Imamo odlično opremljen vozni park, a pored odvoženja gradjevinskog šuta, transportovaćemo i šut i ostali otpad prilikom selidbe, ili opreme novog poslovnog prostora. . Ako želite da sav šut I gradjevinski otpad koji je ostao na vašem gradilištu ili pri selidbi preveze ozbiljna firma , I to po veoma povoljnoj ceni, obratite se nama. Dovoljno je samo da pozovete naš broj, uverite se I sami.Tu smo da obavimo kamionski prevoz to ili odvoz...

Gradjevinski materijal

Svaki materijal koji se koristi u gradjevinarstvu predstavlja gradjevinski materijal. Postoji nekoliko podela gradjevinskog materijala . Prema poreklu na veštačke i prirodne, prema sastavu na proste i složene i prema nameni na materijal za niskogradnju i visokogradnju. Po konstruktivnim osobinama dele se na vezivne i noseće. Postoji veliki broj gradj materijala, a nabitniji su: kamen, drvo, cement, čelik, beton, staklo, aluminijum, pesak, opeka, šljunak, gips i kreč. Jedan od najvašnijih gradjevinskih materijala je kamen, koji nastaje drobljnjem stena, prirodnim ili veštačkim putem. Prirodnim putem se dobija erozijom, usled delovanja mraza, kiše, vetra, poplava, zemljotresa, plime i oseke, i dr prirodnih uticaja. U današnje vreme kamen se može dobiti i veštački mlevenjem, drobljenjem, sečenjem i sitnjenem na razne načine. U gradjevinarstu postoji nekoliko vrsta kamena ‘ lomljeni, pločasti, u obliku kvadra i kamen za podove sečen u obliku podnih obloga. Drvo spada u prirodne gradjevinske materijale, nastalo od drvenastog dela biljke. Koristi se kao delimično i potpuno obradjeno. Potpuno obradjeno drvo je u obliku dasaka, greda, oblica, stubova i talpi. Delimično obradjeno koristi se samo za privremenu upotrebu, zbog štetočina koje se u kori mogu nastaniti. U gradjevinarstvu delimo drvo na tvrdo i meko. Meko drvo je lakše za prevoz i obradu od tvrdog, pa se zato češće i koristi. Pesak je prirodni granulovani materijal, sastoji se od finih zrnaca kamena I minerala. Zrna peska su veličine 0,05-2mm. Minerološki posmatrano, zrnca peska sastoje se od zrnaca kvarca, rutila, cirkona, granata, apatita, turmalina, magnetita itd. U pesku koji je transportovan, mogu se naći I feldspati, obično delimično kalanoisani. Najveća vrednost peska u svakodnevnom životu je njegova uloga kao gradjevinskog materijala. Najčešće...

Iberlauf šljunak

Iberlauf je specifična vrsta šljunka. Šljunak spada u sedimentne stene i sastoji se od nevezanih zrna različite veličine. U geologiji je šljunak stena sa oblim zrnima veličine izmedju 75mm i 2cm. Šljunak ima širok spektar primene, ali njegova najbitnija uloga je u proizvodnji betona. Takodje, ima primenu u pokrivanju puteva, narocito u ruralnim područjima. Koristi se u pravljneu maltera, kao podloga za temlej, i razna nasipanja. Može biti majdanski i rečni. Majdanski ili brdski šljunak ima oštre ivice, a dobija se raspadanjem stena i kotrljenjem niz padinu, usled dejstva atosferalija ili vetra. Najčešće nije čist, sadrži delove ilovače, i prašinu. Postoji i veštački šljunak koji se dobija mlevenjem i drobljenjem kvarcnih, porfirnih, krečnjačkih, granitnih i ostalih stena. Sličan je majdanskom po oštrim ivicama, s tim što je ovakav šljunak čistiji i kvalitetniji. Koristi se u iste svrhe kao i prirodni, a najveću upotrebu našao je u nasipanju sesoskih puteva, tkz makadama. Rečni šljunak je zaobljen i nalazi se u koritima reka, čist je i sastoji se od kvarca, najotpornijeg materijala koji se nije vremenom rastvorio. Nastaje erozijom kamena, zato ga nalazimo u rečnim koritima, kako se u Srbiji najčešće i dobija. Ovakav šljunak se nakon pranja naziva prirodni šljunak. U zavisnosti od toga za šta se koristi, javlja se potreba za zrnima odredjene veličine. Tada se pristupa separaciji, odnosno prosejavanju, pa se dobijaju i različiti tipovi šljunka, tj grupe separacija, od 1 do 5, u zavisnosti od dijametra. Iberlauf je čist šljunak velike granulacije, tj zrna većih dimenzija bez prisustva peska i ostalih nečistoća. Iberlauf je šljunak separacije četiri, i najviše se koristi za drenažu. Granulacije preko 32mm, predstavlja...

Zemlja i humus za nasipanje

Humus predstavlja gornji plodni deo zemljišta. Zauzima par decimetara gornjeg sloja tla i sastoji se od mešavine mineralnih jedinjenja organskog porekla i nekih vrsta bakterija. Nastaje izumiranjem biljaka i životinja, odnosno njihovim raspadanjem dolazi do stvaranja ove organske materije. Reč potiče iz latinskog i označava zemlju, tlo. Humus doprinosi većoj vlažnosti zemljišta i popravlja njegovu strukturu zahvaljujući svojoj hranljivoj vrednosti. Veoma je važno iskpavati humus do odredjene dubine, jer se mešanjem sa ostatkom zemljišta smanjuje njegova plodnost. Transformacija organske materije u humus može se desiti spontano u zemljištu raspadanjem raznih organizama i mikroorganizama ili veštačkim putem, kompostiranjem. Kompost podrazumeva djubrenje zemljišta i zaoravanje organskih materija na odredjenu dubinu, što doprinosi većoj plodnosti zemljišta i u fizičkom i u hemojskom smislu. Humus omogućava organizmima u zemlji, kao i korenu biljke da se hrani i reprodukuje, pa se još naziva i životna snaga zemljišta. Zapravo je teško sasvim precizno definisati humus, i treba ga razlikovati od pukog raspadanja organske materije. Humus može biti stabilan i nestabilan. Humus je organska materija tamne boje, ali se od drugih organskih materija razlikuje po tome sto se ne rastvara u vodi, u njoj se ipak može koloidno disperzirati. Sadrži velike količine ugljenika, ima veliku sposobnost adsorpcije i zamene baza. Predstavlja smesu različitih organksih supstanci a ne hemijski spoj. Postoji kiseli i blagi humus. Humus povoljno utiče na strukturu zemljišta. Humizacijom, tj unošenjem humusa u tlo, teška i zbijena zemljišta postaju lakša i rastresitija, povećava se toplota, poboljšava vodni i vazdušni režim. Ako pogledamo hemijsku strukturu, on sadrži sve neophodne minerale i hranljive materije potrebne za pravilan razvoj biljaka. Pored pozitivnog fizičkog i hemijskog blagotvornog dejstva,...