062/ 165 70 89 info@kamionskiprevoz.com
Pesak

Pesak

Pesak je prirodni granulovani materijal, sastoji se od finih zrnaca kamena I minerala. Zrna peska su veličine 0,05-2mm. Minerološki posmatrano, zrnca peska sastoje se od zrnaca kvarca, rutila, cirkona, granata, apatita, turmalina, magnetita itd. U pesku koji je transportovan, mogu se naći I feldspati, obično delimično kalanoisani. Pesak se može definisati I kao tip zemljišta, ako ima više od 85% zrnaca peska. Pesak najčešće nalazimo na plažama I pustinjama. Sastav peska varira od lokalnih uslova i izvora kamena, I u oblastima koje ne uključuju priobalna I tropska područja najčešće se nalazi u obliku kvarca (silikon dioksid – SiO2). Drugi najrasprostranjeniji tip peska je kalcijum karbonat, npr argonit koji su stvarali u poslednjih pola miliona godina organizmi poput korala I školjki. Ovakav tip peska može se naći na Karibima. Pesak se može podeliti na fin (o,o63mm), srednji (1,4mm) I grub (do 2mm) u zavisnosti od veličine zrnaca. Boja peska može biti drugačija u zavisonsti od geografskog područja I sastava, tj minerala koji dominiraju. Tako pesak koji sadrži veliki udeo magnetita može imati tamnu do crnu boju, dok pesak u Južnoj Evropi ima dosta čestica gvozdja koji mu daju tamno žutu boju. Najveća vrednost peska u svakodnevnom životu je upravo njegova uloga kao gradjevinskog materijala. Najčešće korišćen pesak u gradjevinarstvu je grub ili oštar pesak, koji je idealan za pravljenje betona. Pesak koji se prevozi na veće udaljenosti, može imati karakteristične abrazije na površini, nastale od vode ili vetra. Moramo pomenuti I važnost peska u smislu tipa zemljišta – peskovita zemljišta, jako bitna u poljoprivredi zahvaljujući svojim drenažnim karakteristikama, naročito za gajenje useva poput lubenica I breskvi. Izlaganjem peska visokim temperaturama...
Šljunak

Šljunak

Postoji nekoliko definicija šljunka. Jedna od njih je da spada u sedimentne stene i sastoji se od nevezanih zrna različite veličine. Geološka definicija kaže da je šljunak stena sa oblim zrnima veličine izmedju 75mm i 2cm. Šljunak ima širok spektar primene, ali njegova najbitnija uloga je u proizvodnji betona. Takodje, ima primenu u pokrivanju puteva, narocito u ruralnim područjima. Globalno posmatrano, postoji mnogo vise puteva posutih sljunkom, nego asfaltnih, samo u Rusiji ima 400 000 km ovakvih puteva. Koristi se u pravljneu maltera, kao podloga za temlej, i razna nasipanja. Šljunak nastaje erozijom kamena, zato ga nalazimo u rečnim koritima, kako se u Srbiji najčešće i dobija. Ovakav šljunak se nakon pranja naziva prirodni šljunak. U zavisnosti od toga za šta se koristi, javlja se potreba za zrnima odredjene veličine. Tada se pristupa separaciji, odnosno prosejavanju, pa se dobijaju i različiti tipovi šljunka, tj grupe separacija, od 1 do 5, u zavisnosti od dijametra. Ovo je najbitniji gradjevinski materijal. Može biti majdanski i rečni. Majdanski ili brdski šljunak ima oštre ivice, a dobija se raspadanjem stena i kotrljenjem niz padinu, usled dejstva atosferalija ili vetra. Najčešće nije čist, sadrži delove ilovače, i prašinu. Rečni šljunak je zaobljen i nalazi se u koritima reka, čist je i sastoji se od kvarca, najotpornijeg materijala koji se nije vremenom rastvorio. Postoji i veštački šljunak koji se dobija mlevenjem i drobljenjem kvarcnih, porfirnih, krečnjačkih, granitnih i ostalih stena. Sličan je majdanskom po oštrim ivicama, s tim što je ovakav šljunak čistiji i kvalitetniji. Koristi se u iste svrhe kao i prirodni, a najveću upotrebu našao je u nasipanju sesoskih puteva, tkz makadama. Šljunak...
Pesak jedinica

Pesak jedinica

Gradjevinski agregati predstavljaju granulate, usitnjen kamen, tj pesak i šljunak odredjene granulacije u gradjevinarstvu. Oni mogu biti prirodni i veštački, a postoji i podela prema veličini zrna odnosno prema granulaciji. Prvo ćemo Vas uputiti u prvu podelu gradjevinski agregata. Šljunak I pesak nastaju erozijom kamena, zato ga nalazimo u rečnim koritima, kako se u Srbiji najčešće i dobija. Ovakavi agregati se nakon pranja nazivaju prirodni, jer nastaju prirodnim putem, pod uticajem prirodnih dejstava vode. Šljunak može biti majdanski i rečni. Majdanski ili brdski šljunak ima oštre ivice, a dobija se raspadanjem stena i kotrljenjem niz padinu, usled dejstva atosferalija ili vetra. Najčešće nije čist, sadrži delove ilovače, i prašinu. Rečni šljunak je zaobljen i nalazi se u koritima reka, čist je i sastoji se od kvarca, najotpornijeg materijala koji se nije vremenom rastvorio. Veštački šljunak I pesak se dobijaju mlevenjem i drobljenjem kvarcnih, porfirnih, krečnjačkih, granitnih i ostalih stena. Naziva se veštački jer ga je čovek napravio. Sličan je majdanskom po oštrim ivicama, s tim što su ovakvi agregati čistiji i kvalitetniji. Koriste se u iste svrhe kao i prirodni, a najveću upotrebu našao je u nasipanju sesoskih puteva, tkz makadama. U zavisnosti od toga za šta se koristi, javlja se potreba za zrnima odredjene veličine. Tada se pristupa separaciji, odnosno prosejavanju, pa se dobijaju različiti tipovi šljunka, tj grupe separacija, od 1 do 5, u zavisnosti od dijametra. Ovakve frakcije imaju svoju ulogu u gradjevini, pa tako I onaj najfinije separacije, tj najmanjeg zrna. Šljunak separacije 0 do 4mm naziva se jedinica, I ima težinu 1400kg po m3, što varira u zavisnosti od važnosti. Ovo je šljunak koji...
Pesak dunavac i moravac

Pesak dunavac i moravac

Pesak je prirodni granulovani materijal, sastoji se od finih zrnaca kamena I minerala. Zrna peska su veličine 0,05-2mm. Minerološki posmatrano, zrnca peska sastoje se od zrnaca kvarca, rutila, cirkona, granata, apatita, turmalina, magnetita itd. U pesku koji je transportovan, mogu se naći I feldspati, obično delimično kalanoisani. Pesak se može podeliti na fin (o,o63mm), srednji (1,4mm) I grub (do 2mm) u zavisnosti od veličine zrnaca. Boja peska može biti drugačija u zavisonsti od geografskog područja I sastava, tj minerala koji dominiraju. Tako pesak koji sadrži veliki udeo magnetita može imati tamnu do crnu boju, dok pesak u Južnoj Evropi ima dosta čestica gvozdja koji mu daju tamno žutu boju. Pesak spada u najbitnije resurse jedne zemlje kada je u pitanju gradjevinska dekatnost. Postojanje velikih rečnih korita sa kvalitetnim peskom je velika strateška prednost naše države. Kao najbitniji gradjevinski materijal važno je imati ga u izobilju, a kod nas se najviše proizvode u koritima najvećih reka Morave I Dunava, po kojima su I dobili ime Dunavac I Moravac. Ogromna snaga ovih reka iskorišćava se u proizvodnji električne energije, a ne zaboravimo I turistički aspekt. Ovde je ipak reč o gradjevinskom materijalu, pa ćemo se vratiti na priču o pesku koji se vadi iz korita ovih dveju reka. Radi se o najkvlitetnije pesku u Srbiji, koji se proizvodi u različitim granulacijama. Što se izgleda tiče pesak Moravac je tamniji, dok je Dunavac nešto svetlije boje. Koristi se za razne gradjevinske radove,a naročito se preporučuje za maleterisanje I fine završnice, zbog svog kvalieteta. Može se posipati na cevi, prilikom postavljanja cevi za vodovod. Za glatke glazure tokom malterisanja zidova ili pak za...
Kamionski prevoz robe

Kamionski prevoz robe

Kamionski prevoz podrazumeva prevoz robe, ljudi ili životinja sa jednog mesta na drugo. Može se obavljati na drumu, železnici, vazduhom, vodom, kablovima, i svemirom a mi to obavljamo kamionski. Transport je jako bitan jer omogućava trgovinu i razmenu koja je ključna za razvoj civilizacije. Transport se vrši automobilima, kamionima, kombijima, avionima, brodovima, vozovima, u zavisnosti od područja gde se obavlja prevoz. Transportna infrastruktura sastoji se od stalnih objekata, struktura i instalacija koje uključuju kanale, puteve, plovne puteve, železničke pruge, aerodrome, avionske terminale, naftovode, plinovode, železničke i autobuske stanice, kamionske terminale, skladišta, depoe za dopunjavanje goriva (kao i benzinske stanice), morske luke. Terminali služe za razmenu robe I putnika, i za održavanje. U najstarijem obliku transporta prevoz je vršen pomoću radne snage ljudi i životinja. Znači da su ljudi snagom svojih mišića, a najčešće na ledjima prenosili teret. Isto važi i za životinje, a najviže su se u ove svrhe koristili konji, magarci, volovi i druge domaće životinje. U najstarijim civilizacijama bio je razvijen i rečni transport, gde se roba prenosila pomoću splavova i brodova sa jednog kraja reke na drugi. Ovo je postao i najefikasniji način transportovanja velike količine robe, na velike udaljenosti pre industrijske revolucije. Kada je u pitanju drumski transport, kao što smo već pomenuli, ljudi i životinje su prenosili teret i to utabanim ili popločanim stazama još u Mesopotamiji, Persiji, i Rimskom carstvu. Industrijska revolucija u 19om veku donela je brojna otkrića i novine naročito kada je transport u pitanju. Parobrodima i kolima se roba mogla prevoziti na velike udaljenosti, izgradjena je i poboljšana ogromna saobraćajna infrastruktura, što je omogućilo brži i efikasniji prevoz. Radilo se...